THE GOLDEN PALOMINOS
Dead Inside
(Restless, 1996)
Šta sve u poslednjih 20 godina nije radio Anton Fier? Prvo je zapažen u skoro kultnim grupama Mirrors i Styrene Money, oduta ga je v Pere Ubu povukao David Thomas, da bih u New Yorku polako stekao dovoljno reputacije i samopouzdanja, da je započeo takoreči samostalnu karieru. Pod imenom The Golden Palominos snimio je gomilu ploča, na kojima surađuju skoro svi glazbenici iz t.z. newyorške "off" scene, te nekoliko stvarno velikih imena poput Michaela Stipea i Johna Lydona. Kada je krajem 80-ih godina krenuo stazama pogotovo promišljenih pop struktura, skoro smo zaboravili na njega, a tekom 90-im polako se vrača zanimljivom glazbom. Pomoču takvih majstora, kao što su basista Bill Laswell i gitarista Nicky Skopelitis, sada stvara neku vrstu dub i elektronskog ambienta, u koga se sada mirnom naracijom uklaplja Nicole Blackman. Njezina interpretacija naliči na Laurie Anderson, ali zatvara se u radikalni pesimizam bez kulturoloških i političkih konotacija. Sasvim jasno i bez velikog uzbuđenja Nicole pokazuje na propad bilo kakvih etičkih i moralnih vrednosti. Tu je bliže nekoj drugi femme fatale, Lydiji Lunch, a mogli bih naći paralele i sa trećom newyorškom gospođicom Jarboe.Album Dead Inside poseduje ambient teško definisane ljepote. Uloge glazbenog i vokalnog djela sasvim su ujednačene. Pogotovo da nema uspona i padova, a u toj mirnoči događa se tisuču stvari, malih elektronskih eha i šumova. Odličan soundtrack za film o smaku svijeta, a ne u smislu vanzemaljske katastrofe, nego potpune depersonifikacije, odbacivanje moralnih od. bilo kakvih međuosobnih vrednosti. Escape From New York već u 1996.godini.
(Heroina Nova)
Janez Golič
